Душан Лазаревић

ХРВАТИ И ПАМЕТ У СРБА

Према туристичкој статистици и процени на основу регистрованих долазака преко 200.000 туриста из Србије је прошле године летовало у Хрватској. Неком ће овај број зазвучати умерено, ако не минимално, али треба узети у обзир да у иностранству не летују сви становници Србије, већ само један мањи део нас.

Посматрајмо то као болест: Ако неколико људи оболи од било које заразне болести, онда су то изоловани случајеви, а ако су хиљаде људи у питању – онда је то епидемија.

А да ли ову појаву можемо да посматрамо као епидемију – тешку болест нашег народа као целине?

Одговор је на сваком од нас појединачно. Оно што је сигурно је да велики број наших сународника вели како не треба памтити шта је било, већ гледати искључиво у садашњост и будућност.

По Речнику Матице српске реч ,,памет“ означава и сећање. Дакле умност је директно везана за сећање. У руском реч ,,памет“ је то по свом првом значењу, а исто значење има и у црквенословенском где гласи ,,памјат“. Дакле, одговор на питање, може ли човек без памћења да буде паметан, није ствар става, већ језика. Језик каже да не може.

ДА ЛИ ЋЕМО ПРЕЖИВЕТИ?

Значи, прост математички закључак поставља друго питање, а то је: Може ли народ без памети да преживи?

Можда нам се одговор на ово питање не допада, али је свуда око нас: у Книну, Вуковару, Приштини, Пећи, Сарајеву, Мостару и многим другим местима на великом простору на ком смо потпуно сатрти. Везан је за скорију историју коју не желимо да памтимо, те бирамо да не будемо паметни. Пословице неких страних народа веле да народ који не памти прошлост чека једнака будућност. С тим, да овога пута са овог брода немамо где да пливамо.

Опоменимо се за тренутак једним другим примером. Животињама. Шта је паметан пас? То је онај који најбрже памти оно што му покажеш. По истој основи се селектују одређене расе за посебне задатке, попут војних и полицијских.

С обзиром на то да нам је дато много више него животињама, те да нам језик служи као последња опомена које се свесно одричемо како би лакше јели, пили и летовали, утолико ће много више бити тражено од нас. Да ли ће нам се поновити оно што не памтимо, или ће се на нас обрушити невоља у много горем облику?

Наместо одговора на ово питање, хајде да још једном консултујемо српски језик. Заобићи ћемо дефиницију речи ,,памет“, па покушати да одговоримо на питање: Да ли су Хрвати браћа Срба? Јер потврдан одговор на ово питање не дају само армије наших туриста у Хрватској, већ и масе наших сународника које навијају за Хрвате на међународним такмичењима, пуне дворане певача и група из Хрватске усред Србије, те кукају за Југославијом.

Дакле, ово је чланак за све оне који очигледно не памте Олују, Бљесак, Јасеновац, логоре за децу, масовна убиства наших предака, у Првом светском рату у Мачви, Подрињу, те широм простора данашње Србије. Који не памте милионе зверски побијених сународника, жена и деце. Ово је језичка анализа за људе без икакве памети. Људе који размишљају желуцем и евентуално доњим екстремитетима жељним слане воде. Неко би рекао, она је справљена баш за модерног Србина.

ХРВАТИ: БРАЋА, ПРИЈАТЕЉИ ИЛИ НЕШТО ТРЕЋЕ? ЈЕЗИК ДАЈЕ ОДГОВОР

Да ли су Хрвати браћа Србима?

Један Србин ће без размишљања рећи да нису. Други ће тврдити да јесу. Исто ћемо чути ако поставимо питање јесу ли Хрвати Србима пријатељи и другови.

Али уместо политике, идеологије и вечитог пребројавања историјских аргумената, поставимо питање самом српском језику.

Језик има једну особину коју људи немају: дуго памти. У речима остају сачувана значења, представе и везе које одавно не примећујемо.

Зато ћемо поставити три једноставна питања:

Шта је брат? Шта је пријатељ? И шта је друг?

А онда нека свако за себе процени одговарају ли Хрвати тим речима када се говори о њиховом односу према Србима.

НЕ ГОВОРИМО О ПОЈЕДИНЦИМА

Одмах треба подвући разлику без које ова прича нема смисла.

Ово није анализа појединачног Хрвата.

Нико овде не утврђује какав је Хрвоје, Фрањо или Стипе, нити да ли неки конкретан Хрват може бити добар човек.

Говоримо о нечем другом: о односу заједнице према заједници, те историјском понашању колектива.

Појединац и колектив нису исто.

Историја је безброј пута показала да човек који поседује изворну људску топлину, саосећање и пожртвованост, унутар организованог колектива може учествовати у нечему потпуно супротном.

Немачки војници у Другом светском рату који су српској деци у окупираној Србији често уступали следовања, давали бомбоне и мазили их по коси, би их по извршеном наређењу извукли из школе и све побили.

Зато су личне и колективне особине потпуно различите ствари.

КО ЈЕ БРАТ?

У српском језику реч БРАТ има значење везано за род, блискост и заједништво.

Занимљиво је посматрати и сазвучје речи БРАТ, БРАТИ и БИРАТИ.

Брати значи узимати плодове. Бирати значи издвајати из скупа. А браћа су, у најдословнијем смислу, плодови пробрани са истог породичног стабла.

Није случајно што и данас говоримо о породичном стаблу и родословном дрвету.

Око речи брат налази се и читав круг речи које означавају заједништво: сабрат, саборац, сабор, збор.

Брат, међутим, у уобичајеном говору није само онај који ти је близак по крви.

Брат је онај који стоји уз тебе.

Онај који те не напушта када постане опасно.

Онај који те брани када треба.

Тај минимум БРТ речи БРАТ је садржан у глаголу БРАНИТИ.

СРБИ И ХРВАТИ: ПЛОДОВИ СЛИЧНОГ ИЗГЛЕДА

Сличност сама по себи ништа не доказује.

У природи постоје плодови који толико личе једни на друге да се тешко могу разликовати.

Један од најбољих примера је манчинела. Њен плод изгледом подсећа на малу зелену јабуку, али се ради о најотровнијем постојећем плоду.

Поука је једноставна:

Није исто све што личи.

Два народа могу говорити истим језиком, делити велики део културног простора и живети један поред другог.

То их не чини браћом.

Братство се не доказује сличношћу.

Братство се доказује делима.

А ШТА ЈЕ ПРИЈАТЕЉ?

Према Речнику Матице српске, пријатељ је човек са којим је неко у добрим или присним односима.

Петар Скок реч пријатељ повезује са глаголом пријати.

И ту српски језик поставља непријатно једноставан тест.

Пријатељ је онај који ти прија.

Не онај који себе назива пријатељем.

Не онај кога је нека политичка формула прогласила пријатељем.

Не онај за кога ти је речено да мора бити пријатељ.

Него онај чије присуство, деловање и однос према теби производе добро.

Зато питање гласи:

Да ли је деловање хрватске државне и националне политике кроз историју пријало Србима?

Ако јесте — када и како?

ДРУГ ЈЕ „ДРУГИ ТИ“

Још занимљивија је реч друг.

У српском језику реч друг је очигледно везана за реч други.

И ту се намеће једно старо, готово дечје питање:

Ако је друг — други, ко је онда први?

Први си ти.

Друг је, у том језичком тумачењу, „други ти“.

Он није ти, али према теби поступа онако како би поступио према себи. Чува твој интерес. Стоји уз тебе. Не оставља те када дође невоља.

Управо зато је прави друг толико вредан.

И зато можемо поставити још једно питање:

Да ли је хрватски политички колектив кроз историју чувао српске интересе као своје?

Одговор не треба тражити у паролама.

Треба га тражити у ономе што се заиста догодило.

БЕЗУМЉЕ ЗАБОРАВА

И ту се враћамо на почетак. На

ПАМЕТ.

Већ смо рекли: Паметан је онај који памти.

Животиња која запамти где налази храну враћа се на то место. Она која запамти где јој прети опасност то место избегава.

То је један од најосновнијих механизама преживљавања.

Ко не памти опасност, мораће поново да је упозна.

Историјско памћење не значи мржњу према данашњем појединцу.

Али заборав није исто што и помирење.

Помирење подразумева да знамо шта се догодило и да, знајући то, не мрзимо, те не желимо да чинимо исто. Ако чиниш што и злочинац, постајеш као он сам.

Заборав значи да смо из прошлости избрисали податак који нам је био потребан за будућност. За самоодбрану, за опстанак.

СРПСКИ ЈЕЗИК КАО ПРЕСУДА

По свему изнесеном српски језик даје коначну пресуду:

Брат се показује када те брани.
Пријатељ када ти прија.
Друг када твој интерес чува као свој.

Зато свако од претходно поменутих нам сународника прво треба да одговори на ово питање пре него поново простре пешкир изнад српских костију диљем морске обале данашње Хрватске.

Будућност свакако неће бити обликована према нашим жељама, већ према нашим делима.

Оставите коментар и погледајте емисију која се бави овом темом на каналу Србионик. Она се зове: Срби и памет: Да ли ћемо преживети?