Душан Лазаревић

СРБИ ПРЕ ГРКА: СТАРОСЕДЕЛАШТВО СРБА ПОТВРЂУЈУ НЕМАЧКИ И ГРЧКИ НАУЧНИЦИ

Срби против Срба

Иако се прича о наводном досељавању Срба на Балкан ослања на сумњиве или навелико компромитоване писане изворе, њени заговорници у Србији бесне када јој се неко супростави. Што су јачи агрументи, то је њихов бес већи. Тада се вазда прелази на етикетирање, у недостатку аргумената. У њиховом речнику погрдних значења употребне су речи типа ,,деретићевци“ и ,,аутохтонисти“ што су заправо синоними за будалу. Наравно, постоји и онај погрднији језички арсенал који се не користи ни на пијаци, па га овде нећу износити. Наша ситуација је утолико безнадежнија и трагичнија, што иза овога стоје преставници институција наше државе.

А одакле заправо долази тај бес? Од недостатка аргумената?

• Да, али не само одатле.

Наиме, о српском староседелаштву на овом простору су писали велики аутори из струке. Тачније, свих струка, од којих је вероватно најбитнија она језичка. То је  зато што је језик необорив сведок. Речи су живе и неумољиве.

Ево примера: Ако је велики број наводно старогрчких речи употребан у данашњем српском, а не у данашњем грчком језику, па се уз то оне могу објаснити једино данашњим српским језиком, онда од њиховог грчког порекла нема ништа. А ако је то тако, онда се поставља оправдано питање:

 Да ли Срби данас говоре тим старогрчким језиком више него данашњи Грци?

Из овог, произилази још једно оправдано питање – Ко су онда били ти ,,Стари Грци?“

Поменути велики аутори из струке овакве речи углавном нису доводили у питање, већ су недвосмислено износили да оне јесу српске, или бар словенске. То се нарочито односи на топониме.

Данашња грчка држава, која је коначно формирана тек пре неких стотинак година, управо толико дуго мења ,,стране“ топониме, како их она назива. За нешто више од сто година промењено је преко 5000 оваквих топонима.

Пошто ове податке није тешко проверити, овде би паметном било доста, те у том случају не би било потребе за изношењем даљих доказа. Међутим, хајде да то ипак урадимо.

Немци и Грци у корист Срба

Многи од вас знају за рад нашег историчара Александра Митића, ,,Срби у Грчкој,“ у ком је он пописао на хиљаде грчких топонима српског порекла. Неки од вас можда знају за мој рад ,,Моравац Грка Зорбе,“ где показујем како је српски језик обликовао грчки, као и рад ,,Најважнији србоними Грчке,“ у ком доказујем како су највећи грчки топоними попут Атине, Солуна и Олимпа пореклом српске речи.

Међутим, радове на ову тему писали су много пре нас немачки и грчки научници, који су током последња два века забележили велики број топонима, речи и језичких облика које су одредили као словенске.

Посебно место међу Немцима и Грцима припада немачком етимологу Максу Фасмеру, као и грчким ауторима Федону Малингудису и Димитрису Петаласу. Њиховим радовима претходио је и значајан филолошки рад Константина Икономоса, једног од истакнутих грчких филолога 19. века.

Макс Фасмер: хиљаде словенских топонима у Грчкој

Немачки лингвиста и етимолог Макс Фасмер написао је једно од капиталних дела које се тиче словенске топонимије на простору модерне Грчке.

У свом делу Die Slaven in Griechenland („Словени у Грчкој“), објављеном 1941. године, Фасмер је систематски анализирао више од две хиљаде назива места словенског порекла на простору новостворене грчке државе. У његовом истраживању словенска топонимија присутна је на простору целокупне грчке државе, од Крита, па до крајњег севера Грчке.

Посебно је занимљив историјски тренутак у којем је Фасмерова књига објављена – 1941. година, у време нацистичке Немачке и њене агресивне анти-словенске политике, тачније речено – отвореног презира према свим Словенима. Због тога је тешко Фасмеров рад тумачити као покушај идеолошког фаворизовања словенског историјског присуства у Грчкој. Његово дело пре свега представља филолошки покушај систематизације огромног топонимијског материјала.

Константин Икономос: словенско-грчке језичке везе још у 19. веку

Истраживање словенско-грчких језичких односа, међутим, знатно је старије од Фасмеровог рада.

Још почетком 19. века грчки филолог и свештеник Константин Икономос бавио се сродностима и везама словенског и грчког језика. У свом обимном раду упоређивао је велики број словенских и грчких речи и облика, при чему је значајан део словенског материјала посматрао преко руског и црквенословенског, али је користио и примере из српског језика. У свом речнику Икономос је недвосмислено показао како је словенски језички корпус стварао и обликовао грчке речи. Он је приказао језичке промене ових речи од изворних словенских до речи грчког језика 19. века.

Федон Малингудис: грчки научник и словенска топонимија

Један од значајних модерних грчких истраживача ове проблематике био је Федон Малингудис.

Малингудис је проучавао словенско присуство и словенску топонимију на грчком простору, истовремено критички разматрајући поједине закључке ранијих аутора, укључујући Фасмера.

Малингудис је у својим радовима такође навео на хиљаде грчких топонима ,,словенског порекла.“

Димитрис Петалас: словенске речи на Пелопонезу

За разлику од Фасмера и Малингудиса, грчки аутор Димитрис Петалас пажњу је у значајној мери усмерио на живи говор и употребне словенске речи на Пелопонезу.

У делу које је на српски преведено под насловом Речи словенског порекла на Пелопонезу, Петалас обрађује више хиљада словенских речи које су и данас говорне на Пелопонезу.

Петалас се дотиче и топонимије, као и процеса током којих су стари словенски називи места замењивани новим грчким именима.

И овај аутор користи реч ,,словенски“ наместо ,,српски.“

Књига је доступна и српским читаоцима, у издању Института Академије Српске православне цркве за уметност и консервацију у Сремским Карловцима.

Где су нестали ти ,,Словени“ чија су имена остала?

Управо овде долазимо до најважнијег питања.

Постојање великог броја словенских топонима у Грчкој само по себи није непознато званичној науци. Преовлађујуће тумачење везује их за словенска досељавања на Балкан током раног средњег века, након чега је део тог становништва постепено протеран, асимилован, односно, хеленизован.

Размере овакве топонимије, али и речи употребних у свакодневном говору, на хиљаде једних и других, које наводе поменути аутори, отварају важно питање: колико је било бројно и колико дуго је морало бити присутно словенско становништво на простору данашње Грчке да би оставило тако распрострањен траг у именима насеља, планина, река и других географских појмова, али и да би за собом оставило огроман број речи у свакодневном говору?

Ако су словенске заједнице биле само пролазна или историјски краткотрајна појава, како објаснити хиљаде географских назива и велики број речи словенског порекла забележених у говору?

Ако су ти ,,Словени“ на овај простор дошли после петога века, како се наводи, често војним акцијама, опседањем градова, освајањем, пљачком, те рушењем ,,грчко-римске“ цивилизације, а потом у наредних пар векова су потпуно ишчезли, поставља се следеће питање:

Зашто би домицилно грчко становништво чувало успомену на њих читавих хиљаду година? Зашто би све до 20. века неговали сећање на рушитеље сопствене цивилизације у словенским именима места? Да ли би им требало читавих хиљаду година да се сете да та имена места нису њихова, већ њихових крвника? Коначно, како се све то поклапа са стварањем модерне грчке државе у 19. и 20. веку – прве на овом простору и прве такве врсте у историји?

Да подсетим, током стварања модерне грчке државе велики број старих назива места је промењен и замењен грчким називима. То све је урађено огромном брзином и дан данас траје. Управо зато су стари научни радови попут Фасмеровог данас изузетно важни: они чувају податке о називима који су у међувремену нестали са савремених карата.

Да подсетим, Немци су практични творци приче о досељавању Срба на Балкан, која се у новијој историји развијала у складу са њиховим колонијално-политичким циљевима на нашем животном простору, док су Грци поносни на наратив о Грчкој као ,,колевци европске цивилизације.“ Дакле, немачки и грчки аутори су последњи на овом свету којима је у интересу да износе доказе о српској, односно, словенској прошлости Грчке. Опет, немачки и сами грчки научници су документовали снажан, по њиховим речима, ,,словенски“ језички слој на простору данашње Грчке.

Словени или Срби?

С обзиром на то да је највећи број речи и топонима налази своје место у српском од свих словенских језика, правилније је рећи ,,српски“, него ,,словенски“. Поврх свега, нешто као ,,словенски језик“ не постоји. Поменути немачки и грчки аутори су ипак морали да обрате пажњу на политичку конотацију својих радова, те ублаже сваке евентуалне последице у том смислу, избегавајући етничке и државотворне појмове попут речи ,,српски.“

Поред наведених грчких аутора, ваља поменути и професора Тасоса Костопулоса и професора Анастасију Каракасиду, који су у својим радовима навели шта се десило са тим ,,словенским“ становништвом Грчке на прелазу из 19. у 20. век, те како је оно ишчезло са простора данашње грчке државе што је у Срба табу тема. Док једни српски стручњаци ћуте, други веле да ту тему не треба отварати због пријатеских односа и летовања у Грчкој.

Анти-српски рад српских званичних кругова

У сваком случају, од Икономосових словенско-грчких језичких поређења, преко Фасмеровог систематског пописа топонимије, до Малингудисових истраживања и Петаласовог проучавања пелопонеског речника, пред нама се налази грађа која не заслужује игнорисање наших институција, те самоубилачко непријатељски став према садржају овога рада. Јасно је да таква, на жалост актуелна ситуација, одговара нашим ривалима и непријатељима. Нама никако. То што се дешавало са Грчком, дешавало се и којекуде унаоколо, па тако и са Албанијом, а дешава се данас и са Косовом и Метохијом, где поменути процес брисања српских трагова, па и прераде топонима, тек узима маха.

Зато право питање није да ли траг српског староседелаштва на простору модерне грчке државе заиста постоји, већ коме и зашто тај податак у Србији не одговара?

Одговор на ово питање даје одговоре на сва остала питања, од оних од животног значаја која постављамо сваки дан, до оних најнасушнијих која још нисмо ни поставили.