Душан Лазаревић

Загора у Африци. Горан у Аустралији. Горо на Хаитију. Гор у Авганистану. Загрос у Ирану. Случајност — или траг много старијег језичког слоја?

Отворите карту света и на местима удаљеним хиљадама километара једно од другог појавиће се имена која српском уху звуче необично познато.

Гор. Горан. Горо. Загора. Загрос.

Још занимљивије: многа од њих налазе се управо у брдским и планинским пределима.

Ту почиње прича о једној од најстаријих и најживљих српских речи:

-гора.

ЗАГОРА НА ОБАЛИ ЦРНОГ МОРА

У древној Пафлагонији, на простору данашње северне Турске, антички извори бележе насеље Загора, као и облике Загорос и Загорон.

Србину се значење намеће само: за гором — иза горе.

А предео?

Пафлагонија је изразито планинска област, са високим венцима који се спуштају према Црном мору.

Постављамо образац који ће се понављати широм света:

ИМЕ — ЗНАЧЕЊЕ — ПРЕДЕО.

ОД ЗАГРОСА ДО ГОРАНА

Даље на истоку налази се огромни ирански планински систем Загрос.

А у западном Ирану живи и заједница позната под именом Горан.

За порекло тог имена постоје другачија иранска тумачења. Познати оријенталиста Владимир Минорски повезивао га је са иранским gāubāra и реконструисао сложен језички развој до облика Gōrān/Gūrān.

Неоспорно постоји занимљив детаљ: постојбина иранских Горана такође је изразито брдско-планинска.

ГОР И ГОРЈАН У АВГАНИСТАНУ

У Авганистану налазимо Гор, планинску област по којој је име добила чувена династија Гурида.

Ту је и Горјан, средиште истоимене области.

Гор. Горјан. Горан.

За српско ухо готово невероватно познати облици — и поново планински простор.

У Азербејџану постоји и река Горан, која извире високо у масиву Муровдаг, на преко три хиљаде метара, у Малом Кавказу.

Иста матрица поново избија пред нама.

А ОНДА — АФРИКА

У Мароку, у долини Дра, налази се град:

ЗАГОРА.

Изнад њега се уздиже Џебел Загора — планина Загора.

Још јужније, у централној Сахари, живе Горани, повезани са планинским простором Тибестија.

У Чаду постоји Горо, у брдско-планинском крају близу планине Зали.

У Буркини Фасо налазимо место Горан, такође у брдовитом пределу.

И поново:

Име. Значење. Предео.

ПРЕКО АТЛАНТИКА

На Хаитију постоји Горо, у области брда и долина.

У Уругвају налазимо име Сото Горо, такође у заталасаном, брдском пределу.

Порекло ових имена изнова није сигурно.

И НА КРАЈУ — АУСТРАЛИЈА

У Новом Јужном Велсу налази се језеро Горан.

И поново — познато име у пределу окруженом брдима и планинским венцима.

Тако смо од Црног мора, преко Ирана, Авганистана и Африке, стигли до Америке и Аустралије.

Гор. Горо. Горан. Загора.

И изнова — брда и планине.

СЛУЧАЈНОСТ ИЛИ ТРАГ ПРОШЛОСТИ?

Да ли су Срби именовали места на пет континената?

На основу саме сличности имена — то не можемо тврдити.

За доказивање заједничког порекла потребни су стари записи, историја именовања, правилне гласовне везе и јасна етимологија.

Али остаје питање које је можда још занимљивије:

Колико је старо језичко наслеђе које српски језик чува у речи ГОРА, те зашто је баш српски језик тај који у потпуности обједињује логику порекла свих ових топонима света?

Царства пролазе. Границе нестају. Народи се селе. Језици се мењају.

А име често преживи.

Зато, када следећи пут на карти света угледаш Гор, Горо, Горан или Загору — застани.

Можда гледаш у случајност.

А можда у траг прошлости који у политички дизајнираном свету у ком живимо неће бити истражен.