Хапшење Горана Кукурузовића у Бачкој Паланци 16. августа 2026. године изазвало је нове оптужбе у јавности о вези између трговине оружјем, политичких интереса и утицаја Слободана Тешића. Према тврдњама које су се појавиле, Кукурузовића је по наредби Тешића привела Управа криминалистичке полиције, а као званичан разлог наводе се сумње на превару у обављању привредне делатности, фалсификовање службене исправе и прање новца.

Кукурузовић се од 2008. године бавио извозом оружја, са прометом од два до три милиона евра годишње, да би у 2025. години, захваљујући везама са Српском напредном странком, његов промет скочио на 5,7 милијарди динара, односно око 50 милиона евра. Наводи се да је разлог томе био што је могао да плаћа домаћим фабрикама оружја реалне цене, док је Тешић, како се тврди, често тражио попуст од 30 одсто и нередовно измиривао обавезе.

Према истим изворима, месецима су Кукурузовића надзирали УКП и БИА, а фабрикама је било забрањено да сарађују са њим, што је довело до тога да није могао да испоручи оружје за које је већ узео аванс од јорданске компаније у износу од око 3,4 милиона евра. Званично, то је и основ за његово хапшење.

Истовремено, у јавности се појављују тврдње да је Александар Вучић само на извозу оружја за Украјину зарадио близу 600 милиона евра, док је државна фирма СДПР из тог посла искључена, а сав извоз преузео је Тешић. Извоз оружја за Украјину, према овим наводима, траје од 2016. године и само у 2026. години је извезено око милијарду евра мина и муниције. Тешићеве фирме, како се тврди, добијају највећи попуст, док Украјина због рата плаћа и преко цене.

Слободан Тешић је познат као један од најмоћнијих приватних трговаца оружјем на Балкану, а његове компаније често су по обиму извоза надмашивале државни Југоимпорт СДПР. Питање да ли је хапшење Кукурузовића само кривична ствар или део ширег обрачуна око профитабилних послова са оружјем остаје отворено, док званичне институције не дају одговоре на оптужбе које круже друштвеним мрежама и медијима.