Заборављени затвореници широм Косова и Метохије
Срби широм Космета — У тексту који је за Нову српску политичку мисао написао Зоран Шапоњић, отвара се питање судбине Срба који широм Косова и Метохије, од Приштине до Истока, већ годинама проводе дане у затворима. Ови људи, како аутор истиче, остају невидљиви за ширу јавност и институције, а њихова имена и животне приче ретко ко помиње осим најближе родбине. Судбина затворених Срба, али и оних који се свакодневно боре за основна права, остаје у сенци, потиснута и заборављена.
Патријарх Павле је наглашавао да Косово и Метохија нису само питање територије, већ пре свега питање духовног идентитета српског народа. Овај став, према аутору, додатно осветљава тежину положаја Срба на Космету, који су често приморани да, како би опстали на својим огњиштима, прихвате документа и држављанство самопроглашене државе. За многе од њих, овај корак представља не само административно оптерећење, већ и дубоко понижење које носи са собом осећај изолованости и губитка.
Живот у сенци канцеларија и полицијских станица
Аутор наглашава да је прича о положају Срба на Косову и Метохији брзо потиснута из медија. Уместо истинске бриге, ова тема је постала терет који се гура под тепих, нежељени пртљаг који изазива узнемирење, али не и конкретну акцију. Судбина многих Срба решава се у мрачним ходницима и канцеларијама полицијских станица, где службеници имају дискреционо, често апсолутно право да одлучују о њиховим животима. Управо ту се доносе одлуке да ли ће неко добити личну карту, држављанство, радну или боравишну дозволу, или ће бити остављен без права на посао, школовање и останак у свом дому.
Шапоњић истиче да су приче из тих канцеларија и ходника ретко када доступне јавности. Оне остају као дубоке ране на душама оних који се свакодневно боре за основна права, а њихова борба пролази незапажено, без подршке и разумевања шире заједнице. Судбина Срба на Космету, како аутор закључује, сведена је на тражење споменика својих најмилијих по гробљима и на радост када добију документа лажне државе. Ова слика, према његовим речима, најбоље осликава дубину изолованости и заборављености са којом се суочавају Срби широм Косова и Метохије.
