Александар Живковић у ауторском тексту за Стање ствари се осврнуо на недавну размену саопштења између Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске, указујући на дубље политичке импликације ових порука. Према Живковићу, у времену када политички актери добијају предност над духовним ауторитетима, дешава се да се чак и наслеђе Ђеда Амфилохија доводи у питање, а црквена питања постају предмет политичких надметања.

Живковић подсећа на упозорење професора Слободана Антонића да би деловање појединих политичких фигура, које у тексту назива Алфа Вук, могло угрозити институције, укључујући и Српску православну цркву. Он истиче да су напади на Ђеда Амфилохија, који долазе из политичких кругова, искоришћени као изборни адут, што је изазвало забринутост међу верницима и онима који поштују историјску улогу цркве.

Уочи сабора у Осојану, Митрополија црногорско-приморска и митрополит Јоаникије реаговали су на, како Живковић каже, „грдило“ које се појавило у јавности, док је митрополит Методије, супротно томе, у изјавама Алфа Вука видео „светлост“ за вернике у Црној Гори. Живковић иронично примећује да овакви теолошки ставови нису били присутни ни у време комунистичког култа личности.

Он закључује да су саопштења која се размењују између црквених институција, иако ће у народном сећању вероватно брзо избледети, ипак носе значајну политичку тежину. Посебно истиче саопштење Епархије будимљанско-никшићке, у којем се изражава захвалност председнику Србије Александру Вучићу за подршку црквеном и народном јединству, као пример политичког утицаја на црквене односе.

Живковић текст завршава освртом на Антонићево пророчанство, упозоравајући да би оно могло да се односи не само на Српску цркву, већ и на институције у Црној Гори, које се, по његовим речима, и даље опорављају од последица претходних култова личности.