У Паризу је откривен до сада непознат рукопис Волфганга Амадеуса Моцарта, који садржи вредне композиције и вежбе из компоновања. Овај рукопис, који се састоји од 44 странице, датира из 1778. године, када је Моцарт подучавао француску харфисткињу Мари-Луј Филипин де Бонијер де Гин.

Откриће рукописа

Рукопис је пронашао француски музиколог Франсоа-Пјер Гој, кустос музичког одељења Националне библиотеке Француске. Током истраживања, Гој је анализирао Моцартове наставне материјале и приметио карактеристичне детаље у нотном запису. Ове карактеристике, укључујући специфичне виолинске и бас-кључеве, одступале су од тадашње француске праксе, што је додатно потврдило аутентичност рукописа.

Потврда аутентичности

Аутентичност овог рукописа потврдио је и Мозартеум из Салцбурга, институција позната по проучавању Моцартових дела. Откриће укључује седам композиција за харфу и флауту, које укупно трају око 20 минута. Ове композиције биће изведене на концерту у Националној библиотеци Француске, чиме ће јавност имати прилику да чује Моцартове радове који су били непознати више од два века.

Историјски контекст

Рукопис је током Француске револуције заплењен из збирке војводе де Гина и касније постао део фонда Француске националне библиотеке. Ово откриће долази у време када су откривена и друга непозната Моцартова дела, укључујући композицију из његове младости која је пронађена у Лајпцигу и названа „Ганз клеине Нацхтмусик“. Ова нова сазнања додатно обогаћују разумевање Моцартовог стваралаштва и његовог утицаја на музику.