Мексиканка лажно представљала трудноћу — Случај Мексиканке Елеонор Алехандра Марин Мендоса из 2009. године, која је лажно представљала да је трудна и потом отела новорођену бебу из болнице у Мексико Ситију, поново је у жижи јавности након премијере филма „Моје сопствено дете“. Овај догађај, који је изазвао огромну пажњу медија и јавности у Мексику, открива сложене друштвене и психолошке притиске са којима се суочавала Марин Мендоса.

Према званичним подацима, 17. јуна 2009. године, двадесетшестогодишња Марин Мендоса напустила је болницу носећи поклон-паковање у коме се налазила беба Катија Валентина. Она није била мајка детета. Неколико сати касније, полиција је ухапсила Марин Мендосу и њеног супруга Артура у хотелу. Беба је враћена родитељима неповређена, а Марин Мендоса је осуђена на 13 година затвора због отмице.

Филм „Моје сопствено дете“, који је недавно почео да се приказује, не бави се овим случајем као класичним документарцем о злочину, већ као драматизованим приказом догађаја из угла саме Марин Мендосе. Режисерка Маите Алберди, позната по својим документарцима, приказује њену верзију догађаја као бајку, са нагласком на њене снове о мајчинству и притиске које је осећала од ране младости.

Марин Мендоса је у више наврата доживела спонтани побачај, а трећу трудноћу је крила од породице из страха од осуде. Према њеној изјави, у болници је упознала трудницу Мајру која није желела да задржи дете, па је наводно пристала да јој га преда. Док је симулирала трудноћу, Марин Мендоса је намерно добијала на тежини и фалсификовала медицинску документацију, користећи своје радно место у болници.

Међутим, Мајра Наваро Вега, мајка отете бебе, у потпуности одбацује ову верзију. Она тврди да никакав договор није постојао и да је Марин Мендоса отела дете док је она била у тоалету, представљајући се као социјална радница. Наваро Вега истиче да не осећа саосећање према отмичарки, јер ни она није имала милости када је одузела њену бебу.

Филм истражује дубље теме попут друштвених очекивања од жена, притисака да се постане мајка и психолошких последица које такви захтеви могу имати. Марин Мендоса, која је казну издржавала у затвору украшеном розе бојама, данас отворено говори о својој заблуди и осећањима која су је водила ка овом трагичном чину.