Маргинализација косовског питања у јавном простору

Према оцени Ђорђа Вукадиновића, уредника Нове српске политичке мисли, однос актуелне власти у Србији према питању Косова све је више обележен систематском маргинализацијом и умањивањем значаја ове теме у јавном простору. Вукадиновић истиче да је, уз растућу ауторитарност и урушавање институција, управо однос према Косову један од ретких примера доследности садашње власти. Он наглашава да је континуитет у маргинализацији косовске теме постао препознатљиво обележје политике која се води последњих година.

Вукадиновић указује да је сваки покушај да се питање Косова поново отвори у јавности неминовно повезан са преиспитивањем косовске политике режима, што би, по његовим речима, неминовно довело до указивања на губитак националног легитимитета. Он подсећа да је у периоду од 2012. до 2017. године, током потписивања и спровођења Бриселског споразума, Косово било значајна тема у јавним наступима, али да су мотиви били пре свега „косовоборачки“, са нагласком на реторику и симболичке потезе. Међутим, како време пролази, та реторика је све више уступала место тишини и одсуству јавне расправе.

Гашење јавне расправе и последице по кредибилитет

Вукадиновић примећује да је у последњим годинама дошло до постепеног гашења јавне расправе о Косову, што се огледа и у одсуству спонтаних јавних порука и графита који су некада били чести у Београду. Поставља се питање када је последњи пут у главном граду освануо нови графит са поруком „Кад се војска на Косово врати“, што, по његовом мишљењу, најбоље илуструје нестанак спонтаности и интересовања јавности за ову тему.

Он подсећа на неколико кључних догађаја који су обележили однос власти према Косову у последњем периоду: позив Београда Србима са Косова да напусте косовске институције 2026. године, бојкот локалних избора на Северу 2026. и догађаје у Бањској 2026. године. Вукадиновић сматра да су ови потези довели до губитка дела међународног кредибилитета Србије, а обећања која су давана остала су неиспуњена. Посебно истиче дугу листу мера које нису реализоване, укључујући девет обећања из септембра 2026. године, што додатно појачава утисак о одсуству стварне политике и решења.

Сведена видљивост и прагматизам без суштинских решења

Вукадиновић закључује да је политика Српске напредне странке према Косову сведена на минималну видљивост и прагматизам, уз истовремено одсуство суштинских решења и јавне дебате. Он сматра да је однос према Косову прешао пут од „јалове буке до мучног мука“, те да се у јавним наступима све мање говори о Косову, а обећања и симболички потези замењени су ћутањем и избегавањем теме. Оваква политика, по његовој оцени, довела је до тога да Косово више не служи као централна тема у јавним обраћањима, већ је потиснуто на маргину политичког живота у Србији.