Велика Госпојина, један од најзначајнијих празника у српској православној традицији, обележава се данас широм Србије. Овај празник, познат и као Успење Пресвете Богородице, посвећен је мајкама и деци, а у народу се сматра даном породичног окупљања, молитве и мира.

Према црквеном предању, Велика Госпојина обележава овоземаљску смрт Богородице и њено вазнесење на небо. Сваке године, 28. августа по новом, односно 15. августа по јулијанском календару, верници се окупљају у храмовима и манастирима, а овај дан је посебно посвећен женама и мајкама. Традиција налаже да се на овај празник не обављају тешки послови, већ да се време проводи у кругу породице, у љубави и слози.

Празнику претходи Госпојински пост, који траје две недеље и најкраћи је од четири велика годишња поста. Посебно је значајан за жене, а верници се причешћују на сам дан празника. Ако Велика Госпојина падне у среду или петак, тог дана се не једе мрсно, већ је дозвољена риба.

Успење Богородице често је приказано на зидовима српских манастира, а једна од најлепших фресака налази се у манастиру Жича. После Велике Госпојине, 21. септембра, обележава се Мала Госпојина, односно рођење Пресвете Богородице. Период између ова два празника у народу је познат као Међудневница, када жене беру лековите траве за разне болести.

Према предању, Пресвета Богородица је после Христовог рођења проживела још 48 година, била сведок страдања првих хришћана и последње године провела код светог Јована Богослова. Успење Пресвете Богородице је и слава манастира Грачаница, а у Грчкој и Румунији овај празник има државни значај. Посебно свечано је у Јерусалиму, где се обавља обред симболичне сахране Богородице.

Велика Госпојина је дан када се изговарају посебне молитве Пресветој Богородици, а верници јој се обраћају за заштиту, наду и утеху. Овај празник остаје дубоко укорењен у српској духовности и породичном животу.