Глобална економија претрпела је штету од око 4,7 милијарди долара (инфлацијски прилагођено) услед екстремних временских појава између 1996. и 2025. године, а број жртава премашио је 900.000, показује најновији Индекс климатског ризика немачке организације Германватч.
Кумулативни финансијски губици од топлотних таласа, поплава и других катастрофа у том тродеценијском периоду упоредиви су са садашњим БДП-ом Немачке. Сама Немачка налази се на 34. месту међу најпогођенијим земљама, што је ставља у горњих 25 посто на списку. „Укупно је у Немачкој између 1996. и 2025. године умрло више од 33.000 људи услед временских непогода“, навела је коауторка студије Вера Кунзел.
Остале земље Европске уније међу најтеже погођеним су Италија, Француска, Грчка и Шпанија, све су у првих 20 на индексу због честих топлотних таласа и шумских пожара. Економски рањиве земље света највише су осетиле ове природне катастрофе, са Доминиканском Републиком, Мјанмаром и Хондурасом на челу листе.
Аутори извештаја напоменули су да су стварни број жртава и обим губитака у земљама глобалног југа можда још већи, јер се климатске катастрофе детаљније бележе у индустријализованим државама. Подаци за 2026. годину, која је поново обележена екстремним врућинама и сушама у Европи, искључени су из тренутне процене.
