Преподобна Мати Ангелина Српска, једна од најпоштованијих личности српске духовне историје, потиче из благочестиве породице кнеза Аријанита из елбасанског краја. Њена судбина била је тесно повезана са страдањем и обновом српског народа у тешким временима после пада средњовековне Србије.

Ангелина је одрасла у дому кнеза Аријанита, окружена побожношћу и хришћанским вредностима. Њена мајка, иако непознатог имена, оставила је дубок траг у васпитању своје кћери. Судбина је спојила Ангелину са српским деспотом Стефаном, који је као изгнаник нашао уточиште у Албанији. Њихова љубав и брак, склопљен 1461. године у Скадру, били су обележени заједничким страдањем и вером.

Из брака са Стефаном родили су се синови Георгије (Ђорђе) и Јован, као и кћи Мара. Породицу су убрзо задесиле нове невоље када су Турци напали њихову земљу, што их је приморало да се склоне у Италију. Тамо је Стефан преминуо 1476. године, а Ангелина је са децом наставила борбу за опстанак. Уз подршку угарског краља Матије, добила је град Купиново, где је положила мошти свог супруга.

Старији син Ђорђе се замонашио као Максим, а млађи Јован је убрзо преминуо. Ангелина и Максим су потом прешли у Влашку, где је Максим постао митрополит и заједно са мајком чинио многа добра дела. Неколико година касније вратили су се у Срем, где је Максим обновио Сремску архиепископију и подигао манастир Крушедол, који је постао духовни центар тог краја.

Ангелина је у Срему примила монашки чин и остатак живота посветила молитви, милосрђу и обнови храмова. Њена посвећеност донела јој је поштовање народа, који ју је назвао Мајка Ангелина. Преминула је 30. јула 1520. године, а њене мошти се и данас поштују као светиња. Посебно је значајно што је након турског паљења манастира Крушедола 1716. године сачувана њена лева рука, која се и данас чува као реликвија.