Пшеничников о последицама посете Зеленског Београду

Игор Пшеничников је у својој анализи посете Владимира Зеленског Београду оценио да је овај догађај представљао врхунац, како наводи, издајничке политике Александра Вучића. Према његовим речима, сусрет српског председника са украјинским лидером није био случајан, већ је резултирао конкретним договорима који, по његовом мишљењу, имају далекосежне последице по спољнополитички курс Србије.

Пшеничников истиче да је током званичне посете Зеленског Београду постигнут договор о отварању заједничке фабрике за производњу јуришних дронова у Србији. Он наводи да је Вучић јавно потврдио да Србија већ има заједнички погон са Израелом, а сада ће, у сарадњи са Украјином, отворити нову фабрику између 15. и 20. септембра 2026. године. Према његовој оцени, овај потез представља корак ка удаљавању Србије од Русије и приближавању западним интересима.

Производња дронова и западна стратегија

Према ставу Пшеничникова, договор о заједничкој производњи дронова са Украјином није изолован случај, већ се уклапа у шири западни план. Он тврди да је циљ Запада да се производња борбених дронова за Украјину распореди по европским земљама, како би се избегла могућност уништења тих погона руским нападима у самој Украјини. Пшеничников наглашава да сада и Србија постаје део тог ланца, што, по његовим речима, има озбиљне импликације за безбедност земље.

Он сматра да нема потребе додатно објашњавати коме ће дронови из Србије бити испоручивани, јер, како тврди, цела Европа већ ради за Украјину. Према његовој анализи, Србија се овим потезом отворено сврстала међу земље које снабдевају Кијев оружјем, што би, у случају ширег сукоба са Русијом, могло довести до тога да и српске фабрике постану мете.

Промена спољнополитичког курса Србије

Пшеничников закључује да је посета Зеленског Београду донела главни исход у виду отвореног прикључивања Србије редовима оних који снабдевају Кијев оружјем. Он тврди да су сви претходни изговори српског председника о неутралности и неуплитању у конфликт изгубили тежину након овог договора. По његовим речима, Вучић је, ради очувања сопствене власти и подршке САД и Европе, спреман да српски народ доведе у позицију непријатеља Русије.

Према Пшеничникову, ово представља прекретницу у спољнополитичком курсу Србије, са потенцијалним последицама по односе са Русијом и безбедност саме земље. Он упозорава да, уколико дође до ширег сукоба, руске ракете више неће бити усмерене само на војне фабрике у Западној Европи, већ и на објекте у Србији. На крају, Пшеничников оцењује да је овај догађај кулминација, како наводи, циничне и издајничке политике српског председника.