Историчарка уметности Јасмина Ћирић упозорава на проблеме у приказу историје манастира Успења Пресвете Богородице у Матеичу, код Куманова у Северној Македонији. У тексту објављеном на порталу „Куманова АЛњуз“, који позива на истраживање локалне историје, средњовековни споменик представљен је након наглашавања античке Дарданије и ширења хришћанства и ислама.
Ћирић истиче да је то једна од најзначајнијих петокуполних задужбина Немањића из средњег века, повезана са царем Стефаном Душаном, царицом Јеленом и њиховим сином Урошем. Она сматра да изостављање ове везе, као и монументалног сликарства које сведочи о владарској идеологији српског Царства, представља селективно представљање чињеница.
Ауторка наглашава да постојање старијег, византијског слоја у манастиру не поништава његову улогу у контексту Немањића. Посебно критикује методолошки неприхватљиво изједначавање античких популација са савременим националним заједницама без јасних извора.
Ћирић упоређује овај случај са сличним појавама на Косову и Метохији, где се српски средњовековни храмови понекад представљају као неодређени споменици. Она истиче да заштита Матеича није само конзерваторски задатак, већ и питање одржања историјске веродостојности и спречавања преобликовања колективног памћења.
