Вучић Кинези Бор Зајечар — Александар Вучић нашао се на мети оштрих критика због начина на који су кинеским компанијама додељена широка права у Бору и околини Зајечара. Према тврдњама које круже у јавности, Вучић је, поред Прешева, Бујановца и Медвеђе, омогућио Кинезима да стекну већинско власништво над бакарним и златним рудама, као и да масовно откупљују и одузимају земљу користећи институт „јавног интереса“.

Критичари посебно истичу да кинески инвеститори имају право да доводе хиљаде својих радника, на које се не примењују сви српски закони, као и да српске инспекције често не могу да уђу на локације под њиховом управом. Пословање се, како се наводи, одвија по тајним уговорима који нису доступни јавности.

Према овим наводима, кинеске компаније добијају могућност да шире руднике и планирају расељавање читавих села, чиме стичу статус који је, по оцени критичара, готово екстериторијалан. Овакав однос, сматрају, није партнерство, већ предаја суверенитета Србије зарад финансијске и политичке подршке коју власт добија од Пекинга.

Док званичници наглашавају да је сарадња са Кином од стратешког значаја за Србију и да доноси радна места и развој, део јавности и аналитичара упозорава да је цена те сарадње губитак контроле над природним ресурсима, ограничење домаћег законодавства и стварање зона у којима важе посебна правила. Случај Бора и Зајечара све чешће се помиње као пример дубљег проблема: питање колико је Србија суверена у одлучивању о својим ресурсима, а колико је зависна од страних инвеститора са привилегијама које нису у складу са демократским стандардима.

Уколико се ове тврдње не демантују транспарентним подацима, питање права кинеских компанија у источној Србији остаће једна од најважнијих тема у расправи о суверенитету и економској политици земље. Посебно је наглашено и питање загађења, које додатно оптерећује локално становништво.