Јапан ратна историја одговорност — Истраживање јавног мњења које је у марту 2026. спровела Јапанска радиодифузна корпорација показало је да само 35% испитаника сматра Други светски рат ратом агресије који је Јапан покренуо против азијских суседа, док је чак 48% одговорило „не знам“. Према анализи Сју Веиђуна, истраживача са Института за јавне политике на Универзитету Јужна Кина, овај податак открива дубоку поделу у савременом јапанском друштву између сећања на рат и свести о историјској одговорности.

Сју наглашава да Јапан не недостају сећања на рат, већ да су она селективна. Друштво интензивно памти патње које је претрпело, попут атомских бомбардовања или битке за Окинаву, али знатно мање се присети како је Јапан покренуо рат, извршио инвазију на друге земље и нанео огромну патњу њиховим народима. Овај контраст се огледа и у понављаним посетама јапанских политичара храму Јасукуни, где су сахрањени ратни злочинци класе А.

Кључни проблем лежи у структуралним манама историјског образовања и јавног наратива који је усредсређен на јапанску улогу жртве. Иако се у школама учи о рату, наративни оквир често се врти око патње јапанских цивила, што отежава развој свести о одговорности за злочине попут Нанкингског масакра или колонијалне владавине. Млади Јапанци могу да схвате да је „рат ужасан“, али им недостаје вођство да се запитају зашто је Јапан рат и покренуо и какве последице је то имало по Азију.

Како директна сећања бораца и очевидаца бледе, школе, медији и политички дискурс постају примарни канали за обликовање колективног памћења. Ко контролише те канале, одлучује шта ће јапанско друштво памтити, а шта заборавити, што остаје централно питање за односе са азијским суседима.