Навијачи Партизана поново скандирали против Александра Вучића на утакмици у Хумској

Реванш утакмица плеј-офа Лиге конференција између Партизана и Хетафеа у Београду није протекла само у знаку борбе за пласман у европска такмичења. Атмосфера на стадиону у Хумској била је обележена и снажним политичким порукама, које су навијачи Партизана, познати као Гробари, упутили Александру Вучићу. Још пре него што је меч почео, са трибина су се јасно чули увредљиви повици и пароле усмерене ка Вучићу, што је последњих година постало редовна појава на спортским догађајима у Србији.

Гробари су се, као и обично, окупили у кортеу, носећи бакље и певајући песме, након чега су заузели своја места на јужној трибини. Иако је Партизан у првом мечу у Мадриду изгубио 3:1 и вечерас покушавао да избори преокрет и повратак у Европу, политичка напетост на стадиону није јењавала. Распродат стадион и тензија због могућег четвртог узастопног изостанка из европских такмичења нису утишали незадовољство навијача. Напротив, чим су трибине биле пуне, скандирање против Вучића постало је део репертоара, што је још једном показало да се политичке поруке на стадиону не могу игнорисати.

Реакције јавности и значај навијачких порука

Овакви наступи навијача нису новост. Гробари су и у претходним месецима, како на фудбалским, тако и на кошаркашким утакмицама, скандирали против Вучића. Образац је постао препознатљив: утакмица још није ни почела, а већ се са трибина чују увреде и поруке усмерене ка њему. Док представници власти овакве појаве тумаче као хулиганство и покушај нарушавања јавног реда, део јавности у томе види један од ретких простора где се може јавно изразити незадовољство без страха од цензуре. За разлику од институција, где се одлуке доносе гласањем, на стадиону се поруке изражавају гласно и директно, што је и овог пута било очигледно.

На друштвеним мрежама појавио се снимак са стадиона на коме се јасно чује како цео стадион Партизана шаље поруку „Аци Шиптару“, што је изазвало бројне реакције у јавности. Овај догађај поново је актуелизовао питање односа између навијачких група и власти у Србији, као и улоге спортских догађаја као места за јавно изражавање политичког става.

Чињеница да је клуб на ивици четврте сезоне без европског такмичења, да управа нуди оставке које навијачи не прихватају и да се од играча очекује „мало чудо“, додатно је појачала напетост на трибинама. Ипак, политички слој вечери остао је у првом плану, а скандирање против Вучића поново је показало да стадион остаје један од ретких простора у Србији где се незадовољство може јавно и масовно изразити.