Криза у Сеути, шпанском граду на северу Африке, поново је покренула расправу о миграцији ка Европи. Према подацима, током једне недеље крајем јула 2026. године, чак 72.000 миграната ушло је у Сеуту преко границе са Мароком, што је број који премашује све забележене преласке на шест главних рута миграције у Европу у првој половини године. Већина ових људи је убрзо напустила град, али је најмање 100 особа страдало покушавајући да пређе море.
Шпанске власти су овај догађај оцениле као невиђен, а снимци тог дана приказују велике групе миграната како пливају преко Медитерана до обале Сеуте. Убрзо након тога, многи су враћени у Мароко под полицијском пратњом. Центро Национал, шпанска обавештајна служба, сумња да је Мароко био упознат са организованом мобилизацијом људи путем друштвених мрежа.
Иако је Шпанија појачала војно присуство у региону, овај талас миграције изазвао је забринутост широм Европе. Подаци показују да, иако је укупан број нерегуларних улазака у Европу у паду, трагедије на мору не престају – само у 2026. години у Медитерану је живот изгубило око 1.300 људи.
Главне руте миграције и нови трендови
Унија Европа прати шест главних рута којима мигранти покушавају да стигну до европског тла. Најзначајнија је рута преко централног Медитерана, где се мигранти из Бангладеша, Сомалије, Алжира, Судана и Пакистана укрцавају у препуне чамце са обала северне Африке ка Италији. Ова рута је у паду: 2023. године забележено је 162.714 прелаза, у 2025. години 66.328, а у првих седам месеци 2026. свега 16.454.
Истовремено, источна медитеранска рута, којом се из Блиског истока креће ка Кипру и Грчкој, постала је најпрометнија у 2026. години са преко 20.000 нерегуларних улазака. Мигранти на овој рути углавном долазе из Авганистана, Судана, Бангладеша и Египта.
Западномедитеранска рута, која повезује Мароко и Алжир са Шпанијом, једина је у порасту. Само у 2025. години забележено је 19.403 прелаза, што је повећање од 14% у односу на претходну годину, а у 2026. већ 11.537. Овде су најзаступљенији мигранти из Алжира, Марока и Малија.
Поред ових, постоје и мање коришћене руте: преко Атлантика до Канарских острва, копном преко Балкана и источних граница ка Пољској и Финској. На пример, у првих седам месеци 2026. године, 4.682 особе су покушале да стигну до Канара, углавном из Сенегала, Гамбије и Марока, док је 4.910 људи користило балканску руту, а 3.209 источну, где су 94% били Украјинци.
Упркос паду укупног броја нерегуларних улазака – 177.784 у 2025. и 50.000 у првој половини 2026. – смртност на мору остаје висока. Европска агенција Фронтекс истиче да мреже трговаца људима настављају да шаљу људе у опасне услове, често у пренатрпаним и неисправним пловилима.
Унија Европа је у последњим годинама појачала сарадњу са северноафричким државама, нудећи финансијску и техничку помоћ у замену за контролу миграције, али трагедије и даље прате оне који покушавају да преко мора стигну до Европе.