Случај осамдесетседмогодишње пензионерке Марикармен Абаскал, која је привремено расељена из стана у центру Мадрида где је живела седам деценија, покренуо је нови талас протеста и поставио питање кризе приступа становању у Шпанији. Током викенда, хиљаде људи изашло је на улице широм земље захтевајући већу заштиту станара, након што влада није успела да добије подршку парламента за хитну законодавну измену.

Према подацима из 2024, свака четврта шпанска породица имала је проблеме да осигура или задржи кров над главом. Куповина или изнајмљивање домаћинства постало је све недостижнији циљ, а скоро половина младих од 26 до 34 година и даље живи са родитељима због високих трошкова. Иронично, Шпанија је између 1997. и 2008. године изградила око пет милиона кућа и станова – отприлике двоструко више од тадашње потражње.

Колапс сектора након кризе 2008.

Финансијска криза која је избила у Сједињеним Државама 2008. године разбила је шпански стамбени балон, затворила ток јефтиних кредита и драстично трансформисала сектор грађевинарства. „Прешли смо са градње скоро 14 кућа на сваких хиљаду становника, што је била апсурдна бројка, на две кућа на хиљаду, што је такође апсурд“, објашњава професор економије Хосе Гарсија Монталво. Резултат је данас дефицит од око 750 хиљада кућа, а шпански централни банкар упозорава да би тај број могао да пређе милион у наредне две године ако се не предузму мере.

Док се градња није опоравила, становништво је расло, нарочито због имиграције из Колумбије и Венецуеле од 2021. године. Комбинација непотпуне понуде и растуће потражње довела је до скока цена, посебно на тржишту изнајмљивања, које је прва капија за све који стижу у нови град или се еманципују.