Адвокат Владимир Тодорић јавно је упутио питање због чега председник Александар Вучић унапред искључује могућност да је пожар у Делиблатској пешчари подметнут, док се ватра још увек гаси и званична истрага није ни започета. Тодорић је на друштвеној мрежи истакао да није јасно како било ко, ко није стручњак за форензику пожара, може са сигурношћу да тврди шта је узрок, а шта није, у тренутку када се још увек не зна пуна истина о догађају.
Повод за ову реакцију био је обилазак Делиблатске пешчаре од стране председника, који је из хеликоптера оценио да је образац пожара „веома чудан“ и „тачкаст“, али је истовремено категорички одбацио тврдње да је ватра подметнута због могућих инвестиција или послова блиских особа. Тодорић сматра да је таква изјава проблематична, јер се тиме унапред искључује једна од могућих верзија догађаја без икаквих доказа или резултата стручне комисије.
Пожар у Делиблатској пешчари избио је 21. јула, а од 5. августа је измакао контроли и захватио хиљаде хектара заштићеног подручја. Тек након што је причињена велика штета, затражена је међународна помоћ од Русије и Европске уније. Истовремено, велики пожари букнули су и у другим деловима Србије — код Кладова, на Столовима код Краљева, код Бојника и Лесковца. Јавност се пита да ли је реч о подметању, немару или неадекватном реаговању надлежних, а додатно је забринута јер су најбољи српски ватрогасци и опрема ангажовани у Шпанији док у Србији гори на више локација.
Тодорић истиче да је у земљама Европске уније, попут Француске, Шпаније и Грчке, летос ухапшено више стотина особа под сумњом да су намерно изазвале пожаре, док је у Хрватској такође било хапшења због истих оптужби. Француски медији пишу о тактици професионалних пиромана који ноћу постављају бале сена и отпада у шумама, а потом их запале дроновима. Иако није познато ко стоји иза тих акција, у јавности се спекулише да су мотиви економски интереси великих компанија.
Уместо да Тужилаштво одмах покрене истрагу по службеној дужности, као што је пракса у другим европским државама, у Србији се, према Тодорићу, све своди на председничке оцене дате док пожар још није ни угашен. Он поставља питање да ли ће уопште бити спроведена истрага о узроку највећег пожара у историји Делиблатске пешчаре, или ће јавност остати ускраћена за одговоре.
У јавном простору се појављују и друга имена, попут Веселина Милића, у контексту критика на рачун поступања државних органа и централних фигура у систему безбедности. Све ово додатно појачава захтеве за транспарентном и независном истрагом која би расветлила узроке и евентуалну одговорност за серију пожара широм Србије.
