У Србији се последњих година све чешће поставља питање стања у јавном здравству, а критике на рачун система долазе са различитих страна. Према доступним подацима, здравствена инспекција је током последњих годину дана поднела само седам кривичних пријава против лекара, што је, по неким оценама, недовољно у односу на број пријављених случајева немара и грешака.

Посебно се издваја случај Бранислава Ивковића, некадашњег високог функционера СПС-а и СНС-а, који је преминуо у новембру 2025. године након дуге борбе са карциномом. Његова супруга Биљана Поповић тврди да је Ивковићу сакривена дијагноза и да је породица морала да се бори за основна права и достојанство током лечења. Због овог случаја поднета је кривична пријава Првом основном тужилаштву у Београду, али јавност и даље чека одговоре о одговорности лекара и здравствених установа.

Док Министарство здравља у својим саопштењима истиче улагања у нову опрему, увођење бесплатних вакцина и развој трансплатационог програма, на друштвеним мрежама се појављују бројне приче о трагедијама и пропустима у болницама. Јавност је недавно потресла прича о смрти Константина Таневског, који је, према тврдњама породице, остао без адекватне медицинске помоћи због неоверене здравствене књижице и неодазивања Хитне помоћи.

Медији који подржавају власт, како наводе критичари, често прећуткују овакве случајеве и фокусирају се на позитивне вести о здравству. Међутим, поједини инциденти, попут пожара у Ургентном центру или изненадне оставке директора Марка Ерцеговца након смрти Ивана Бркића, додатно појачавају сумње у немар и неодговорност система.

Критичари сматрају да је процес урушавања јавног здравства системски вођен, са циљем да се пацијенти преусмере на приватне клинике повезане са људима блиским власти. Овај став подржавају и примери из праксе, али и реакције породица оштећених пацијената, које све чешће своје приче износе у јавност, тражећи правду и одговорност.