Вучић плаћени снајперисти Ужице — У Ужицу су примећени људи на крововима који се не уклапају у редован полицијски састав. На снимцима који су се појавили током дана, виде се цивили како се пењу уз мердевине, носећи дугачке футроле и ранчеве, уз помоћ униформисаног полицајца који им помаже при уношењу опреме на ивицу зграде. Према наводима, Александар Вучић је довео плаћене снајперисте јер више не верује ни сопственим полицијским тимовима, страхујући од могућег окретања оружја ка њему.

Ова тумачења описују људе са снимка као увозне „дилетанте“ које је председник морао да ангажује јер му домаће службе више не пружају гаранције. Наводи се да им полицајац чува пушку док се неспретно пењу на позицију коју су већ компромитовали појављивањем на видику. Иако не познају основе рада са опремом, остављају утисак да су спремни на све за Вучића, па чак и да оружје окрену ка народу, који је претходног дана на истом тргу био растуран од стране полиције и редара.

Овакав развој догађаја надовезује се на ранија дешавања у Ужицу, где су прво примењени кордони и сузавац против грађана који су желели да приступе Тргу партизана, а потом су примећени и редари СНС-а у локалним кафићима. Појава људи на крову тумачи се као порука да председник не долази у град као гост, већ као неко ко сумња у сопствену безбедност и зато гради „други прстен“ обезбеђења – плаћен, ван система, изнад глава. Када држава престане да верује сопственој полицији, она престаје да буде сервис и постаје реквизит, док прави посао обављају они без ознака.

Тврдња да Вучић не верује ни снајперским тимовима МУП-а носи значајну политичку тежину, чак и без форензичке анализе снимка. То би значило да је распад поверења захватио и унутрашњи апарат, а не само однос власти и грађана. Ако председник сумња да би неко од „његових“ могао да пуца, онда је режим ушао у фазу у којој се чува и од униформи које је сам годинама подржавао. Ангажовање плаћеника на крову се не види као знак снаге, већ као показатељ панике.

Грађани Ужица су претходног дана скандирали хапшење Вучића, а дете је плакало пред полицијским штитом, док су кафићи били „чишћени“ песницама. Сада исти град посматра људе са футролама на крововима и пита се ко је мета. Према објави, опрема је ту да би се оставио утисак да ће, ако затреба, оружје бити уперено ка „напаћеном народу“, а не само ка замишљеном атентатору. То се описује као логика опсадне власти: прво се трг очисти, затим кафићи, а на крају се заузму кровови.

Сами снимци не доказују постојање уговора или висину хонорара, али указују на нешто друго: да се обезбеђење митинга више не одвија уобичајеном процедуром. Цивили на мердевинама, полицајац који придржава опрему и дугачке футроле на светлу дана, указују на то да је ред у Ужицу престао да буде јаван и постао личан. Лични ред председника који не верује сопственим људима, према овом тумачењу, увек се завршава оружјем изнад града и питањем ко ће први повући обарач.