Јужна Кореја се суочава са све већим недостатком војног кадра, што је подстакло јавну расправу о могућности да и жене буду обавезне да служе војни рок, као што то већ чине мушкарци. Према недавној анкети, скоро 60% грађана подржава ову меру, што представља значајан помак у односу на дугогодишњи отпор идеји да жене морају да бране нацију на исти начин као мушкарци.

Иако већ хиљаде жена добровољно служе у редовима војске, питање увођења обавезе за све жене остаје осетљиво. Главни разлози за поновно покретање ове теме су пад наталитета и смањење броја регрута, као и све чешће инсистирање да равноправност подразумева и једнаке обавезе у одбрани земље. Очекивања су да ће овај предлог бити у фокусу предстојеће реформе националне одбрамбене стратегије, која треба да буде објављена у другој половини године.

Према речима Хјобин Ли, професорке са Универзитета Соганг у Сеулу, војни систем у Јужној Кореји је дуго био везан за традиционалне родне улоге, где се од мушкараца очекивало да штите државу, док су жене преузимале одговорност за породицу и домаћинство. Међутим, све већа друштвена тежња ка равноправности довела је до питања зашто је војна обавеза и даље резервисана само за мушкарце.

Истраживање које је спровео Институт за реформу, повезан са конзервативном Партијом реформе, показује да је 65% мушкараца за увођење обавезног војног рока за жене, а тај проценат расте на 71,7% код млађих мушкараца у двадесетим и тридесетим годинама. Међу женама, подршка је 54,5% у свим старосним групама. Тренутно, сви физички способни мушкарци морају да одслуже најмање 18, а највише 21 месец, уз могућност поновног позива у случају ванредног стања.

Бројке показују да је 2019. године било 332.000 мушкараца способних за војну службу, али је тај број пао на 257.000 у 2022. и очекује се да ће до 2043. пасти на само 120.000. Ли упозорава да би увођење обавезе за жене могло додатно оптеретити њихов живот, јер и даље сносе већи терет у вези са трудноћом, негом деце и породичним обавезама. Она истиче да би додатна обавеза могла одложити или одвратити младе жене од брака и мајчинства, што је посебно осетљиво у земљи са већ изузетно ниском стопом наталитета.

Ли, која долази из породице са војном традицијом, сматра да је добровољна војна каријера сасвим другачија од обавезног служења. Како каже, 18 месеци у двадесетим годинама је изузетно важан период за лични и професионални развој, па је државна обавеза у том тренутку велики терет.