Тврдње о деловању БИА и наводним претњама Лучићима
БИА претила Лучићима — Психотерапеут Александар Митровић, познат и под надимком Метаноја, изнео је у интервјуу за канал „Србин.инфо – канал Центар” низ озбиљних тврдњи о поступцима државних структура у Србији. Он је навео да је Безбедносно-информативна агенција (БИА) не само приводила, већ и претила Дејану Лучићу, док је његовом сину Вови Лучићу, како тврди Митровић, најављена „саобраћајна несрећа”. Ове тврдње су изнете у контексту шире анализе односа власти према појединцима који се перципирају као противници или критичари система.
Митровић је у разговору са Дејаном Петром Златановићем истакао да, према његовим сазнањима, постоји структура унутар државног апарата која је припремљена за оружани обрачун са студентима и демонстрантима. Он је именовао Вељка Одаловића, Марка Кричка, Бојана Димића, Ненада Богосављевића и генерала Јованића као људе који су, по његовим речима, део тог тела. Митровић је нагласио да све своје закључке изводи на основу јавног понашања и реторике, а не на основу непосредног клиничког прегледа или званичних докумената.
Опис система власти и механизми контроле
У свом излагању, Митровић је систем власти у Србији описао као „психопатску пирамиду” у којој је вођа представљен као непогрешив, а напредовање унутар структуре зависи искључиво од безусловне лојалности и прихватања тумачења стварности које долази са врха. Он је као илустрацију навео пример гласања у Ужицу, где су, по његовим речима, одборници власти одбили предлог опозиције само зато што је дошао са супротне стране, без обзира на његов садржај или потенцијалну корист за саму власт.
Митровић је овај модел упоредио са стаљинистичким приступом, где је вођа изнад сваке грешке, а испод њега се формира низ функционера чији положај зависи од степена лојалности. По његовим речима, последица таквог система је гушење сваког другачијег мишљења и губитак способности институција да поступају у складу са законом, струком и јавним интересом.
Психолошки механизми у одржавању власти
Митровић је анализирао и однос Александра Вучића са присталицама, тврдећи да је реч о емоционално манипулативном односу. Прва фаза, како је описао, подразумева идеализацију лидера као заштитника народа и државе, што ствара снажну емоционалну везу са бирачима. Он сматра да касније потези власти често одступају од датих обећања, али да бирачи тешко прихватају ту промену због снажног првог утиска и емоционалне везаности.
Према Митровићу, механизми контроле укључују и стално смењивање награде и притиска, што доводи до политичке зависности и послушности функционера и дела присталица. Он је указао и на улогу медијске манипулације, где се понављају поруке, замењују тезе и дискредитују критичари, што додатно учвршћује пирамидалну структуру власти и смањује простор за јавно преиспитивање одлука.
Митровић је закључио да се политичка и друштвена криза у Србији не може сагледати само кроз институције и изборне процедуре, већ и кроз психологију власти и људи који је одржавају. Све изнете тврдње у интервјуу јасно су приписане Митровићу, а читаоци су позвани да сами процене њихову уверљивост и значај.
