Вучићеве изјаве о изборима подсећају на Трампову стратегију

Последњих месеци, јавност у Србији је изложена серији изјава Александра Вучића које се тичу могућег термина избора, али без прецизирања конкретног датума. Како пише Дане Чанковић, овакав приступ подсећа на начин на који је Доналд Трамп комуницирао са јавношћу и политичким противницима током своје каријере. Чанковић уочава сличност у стратегији, где се изјаве мењају и надовезују, често са супротним значењем, чиме се покривају све могуће опције и ствара атмосфера неизвесности.

Вучић је у више наврата најављивао оставку и могућност брзих избора, али је избегавао да наведе конкретан датум. Најконкретнија изјава у последње време била је да би парламентарни избори могли бити одржани 18. или 25. октобра, али без навођења године. Аутор иронично примећује да би то могло значити и 2027. годину, што додатно појачава утисак да се датум избора користи као средство политичког надмудривања и контроле над процесом.

Неизвесност као политичко оружје

Чанковић истиче да овакав начин комуникације омогућава Вучићу да држи све политичке актере у сталној неизвесности. Посебно је наглашено да ни јавност, а ни сам Вучић, у овом тренутку не знају ко ће чинити „Студентску листу“ и ко ће је предводити. Овај недостатак информација даје предност тој страни, јер се остали политички актери приморавају да се изјасне о својим плановима и коалицијама, што убрзава политичку динамику и утиче на припрему за изборе.

Према аутору, оваква тактика може бити покушај да се политички противници изведу на чистац, јер кратко време за вођење кампање и одсуство званичног расписивања избора остављају мало простора за припрему. Тако се ствара утисак да је сваки потез опозиције под будним оком власти, а неизвесност се користи као средство слабљења њихове позиције.

Поређење са Трамповим моделом и хипотетички сценарио

У тексту се наводи и хипотетички сценарио у коме би, да је Трамп на Вучићевом месту, поднео оставку на место председника Србије, након чега би се покренуо уставом предвиђен поступак избора новог председника. Скупштинска већина би потом изабрала новог председника Владе, а парламентарни избори би били заказани након великог догађаја ЕКСПО, можда управо у октобру 2027. године. Овакав сценарио, према Чанковићу, илуструје како се игра са датумима може користити као инструмент за одржавање контроле над политичким процесом.