Пауза у Борому: ноћна рутина путника
Ноћно путовање аутобусом кроз Буркину Фасо уме да буде јединствено искуство које остаје у памћењу сваког путника. Око три сата ујутру, аутобус који је кренуо из Бобо-Диуласо прави паузу у Борому. Док неки путници користе ову прилику да се прошетају, протегну ноге или удахну свеж ваздух, други се одлучују за кратак сусрет са, како се у шали каже, „министром за течна питања“. Међутим, најупечатљивији призор је онај који се дешава на самом улазу у аутобус: повратак путника са кесама у рукама, у којима се налази чувено печено пилеће из Борома, са хрскавим помфритом, мајонезом, љутом паприком и, често, газираним пићем.
За оне који су се надали да ће током вожње надокнадити сан, овај тренутак претвара се у праву малу ноћну драму. Мирис печеног пилећа почиње да се шири чим се врате у аутобус. За само неколико секунди, интензиван мирис се провлачи између седишта, пролази кроз редове и стиже до сваког путника, без изузетка. Чак ни затворени прозори не могу да зауставе ову „офанзиву“ — мирис је свуда, а покушаји да се настави са спавањем постају узалудни.
Сукоб приоритета: сан или ноћна гозба
Док једни покушавају да се врате сну, други се препуштају уживању у оброку. Звуци шушкања кеса, крцкања костију, отварања флаша и ужурбаног брисања масних прстију стварају атмосферу која више подсећа на трпезарију него на аутобус. Они који су већ били на ивици стрпљења због гласних видео снимака са телефона, сада се боре са новом сензацијом — апетитом других у дубокој ноћи.
Питање се само намеће: како је могуће да неко има потребу да једе комплетан оброк у три ујутру, у тренутку када чак и петлови спавају? Да ли је у питању нека тајна традиција, ритуал који се преноси са генерације на генерацију међу путницима Буркине Фасо? Иронија је у томе што ће ти исти људи ујутру жалити што нису спавали, а разлог је управо ноћни оброк. Можда би било једноставније да су вечерали раније, пре поласка на пут, али свако има право да распореди своје време и новац по сопственом нахођењу.
Можда је, ипак, најбоље прихватити да сваки путник има своје приоритете: неко жели сан, неко уживање у чувеном пилећу. Али, када се путовање настави, често се дешава да после ноћне гозбе сан више није приоритет — већ потрага за првим погодним местом за паузу. Тада више није у питању сан, већ потреба за новом станицом, негде на путу кроз Буркину Фасо.
