Гана захтева репарације — Гана је постала водећи глас у свету када је реч о захтевима за репарације од Сједињених Америчких Држава и европских земаља због трговине робљем, што је посебно истакнуто на међународном самиту у Акри у јуну, где је учествовало око 80 држава. На овом догађају, који је пратио и фотограф Ернест Анкомах, поново је инсцениран део историје трансатлантске трговине робљем, а захтеви за формално извињење, опроштај дугова и финансијску компензацију постају све гласнији.

У марту су Уједињене нације усвојиле резолуцију којом је ропство проглашено „највећим злочином против човечности“. Док су САД и Аргентина гласале против, све европске земље су се уздржале. Велика Британија, која је са Португалијом доминирала трговином робљем, доследно одбија да плати репарације, иако процене дуга према погођеним нацијама достижу трилионе фунти стерлинга.

Гана је управо та која је предложила резолуцију УН и добила посебну улогу од Афричке уније као „чувар правде“. Министар спољних послова Самуел Окузето Аблакуа изјавио је да Гана не може да ћути о овом питању, јер је из тог подручја потекло између 10 и 15 одсто од укупно 12 милиона Африканаца који су силом одведени у ропство. Он истиче да је неопходан систем правде који би финансирао стипендије, подржао младе предузетнике и истраживања о здравственим проблемима који се доводе у везу са последицама ропства.

Један од захтева са самита односи се и на опроштај дугова, а не само на директне финансијске исплате. Посебно је наглашена одговорност институција које су профитирале од трговине робљем, међу којима је и Англиканска црква. У 18. веку, мисионарски огранак ове цркве поседовао је плантаже и стотине робова, а новац је улагао у рад у Америци и другим деловима света.

Архиепископкиња Кентерберија Сара Мулали посетила је у јулу Гану и молила се у замку Кејп Корсо, некадашњој тамници за робове. Она је изразила дубоку потресеност условима у којима су људи држани и нагласила да је улога цркве у овим злочинима неоспорна. Англиканска црква је већ упутила извињење и основала фонд од 135 милиона долара за помоћ заједницама које и даље трпе последице трговине робљем, али унутар саме цркве постоји отпор оваквим иницијативама.

Један од главних противаргумената је тврдња да су и поједини Африканци били саучесници у овом процесу. Међутим, Аблакуа одбацује такве ставове, тврдећи да је целокупна структура ропства била осмишљена од стране западних сила, а локално становништво је било инструментализовано за спровођење њихових планова.