Душан Лазаревић

Од швајцарског Лугана и француских места истог имена, преко италијанског и шпанског Луга, широм Западне Европе појављују се топоними са основом „луг.“ Иста основа изузетно је распрострањена и у словенском свету, где реч „луг“ и данас има јасно значење. Да ли је реч о случајности или трагу много старије језичке везе?

Један од најпознатијих примера је Лугано у Швајцарској, град на истоименом језеру, у кантону Тићино. Порекло његовог имена није поуздано утврђено, а међу тумачењима се појављује латинска реч lucus — „гај“, односно „луг“.

Управо ова сличност привлачила је пажњу српских језикословаца још пре више од два века. Павле Соларић, у делу Римљани Словенствовавши, савременим српским језиком речено – Римљани словенског порекла, доводио је латинско lucus у везу са српском речју луг, сматрајући да је латински облик настао из српског.

Подручје Лугана насељено је од праисторије. Археолошки налази сведоче о становништву каменог, бакарног и гвозденог доба, а касније о етрурском, келтском и римском присуству. Управо због келтског слоја појављује се још једна могућност: да основу „луг“ треба повезати са старим келтским језичким и религијским наслеђем.

Слична имена, међутим, нису ограничена на Швајцарску. У Француској постоје места Луган у Аверону и Луган у Тарну, док се основа „луг“ у тумачењима њихових имена опет повезује са келтским наслеђем и појмовима светлости или сјаја. Занимљиво је да српски језик такође познаје реч луча, односно светлост, док се латинско lux једнако односи на светлост.

Оваква претпоставка има јако слабо упориште из више разлога, а понајвише због тога што су топоними везани за светлост неупоредиво ређи него они везани за луг и то важи за цео свет, а не само за Европу.

Као контролни узорак можемо узети базу Falling Rain, која износи географске називе. Само категорија назива који почињу са Meadow (луг) приказује 186 записа глобално, при чему велики део приказаних резултата отпада на САД; претрага показује бројне америчке топониме: Meadow, Meadow Creek, Meadow Grove, Meadow Lake итд.

За топониме који садрже реч light (светлост) је слика потпуно другачија. У америчким насељима која почињу са light налазимо тек шачицу примера: Light (Тенеси), Light (Вирџинија), Light Oak, Light Oak Glen, Light Street итд. Поред тога постоје New Light у Луизијани, Северној Каролини, Јужној Каролини и Вирџинији.

Из тог разлога, прича о упоришту ових топонима у латинској речи lucus звучи много логичније. А да ли је она основана? Хајде да видимо.

Одговор нам дају примери из Италије и Шпаније. У Италији постоје места са именом Луго, међу њима Луго у Емилији-Ромањи и Луго ди Вићенца. Њихова имена се такође доводе у везу са латинским lucus. На северозападу Шпаније налази се древни град Луго, чије се римско име Lucus Augusti традиционално тумачи као „Августов свети гај“.

Оно што читаву причу чини посебно занимљивом јесте огромна распрострањеност основе „луг“ у словенском свету. У Србији имамо Лугово, Луг, Лугаре, Мали Мокри Луг и Велики Мокри Луг, док бројни сродни топоними постоје широм словенских земаља, све до Русије и њеног крајњег истока.

За разлику од западноевропских језика, где се ова реч углавном објашњава латинским или предримским језицима, у српском „луг“ је и данас жива и разумљива реч, те означава гај, шумарак или шумовито место.

Ово отвара више занимљивих питања:

1. Ако објашњење за ову појаву лежи у такозваном праиндоевропском језику, зашто је иста или веома слична језичка основа, која се јавља од словенског истока до крајњег запада Европе, преживела само у словенским језицима као реч са конкретним значењем?
2. Ако је праиндоевропски језик  заиста постојао, зашто једино Словени од свих народа данас користе огроман број речи тог језика, попут речи „луг“ и каквог су онда порекла ти други европски народи?
3. Ако праиндоевропски језик није измишљотина са политичком позадином, зашто се у словенском свету не јавља тај латински облик „lucus“, док се наш облик „луг“ јавља којекуде широм Западне Европе?
4. Уколико је реч „луг“ келтског или латинског порекла, одакле ова реч у топонимији широм Европе и Азије, све до Јапанског мора, тамо где Келти и Латини никада нису живели?

Сматрам да сва ова питања заслужују озбиљно истраживање које унутар српских институција и даље изостаје.

Текст је настао на основу емисије „Српски ЛУГ у Европи?“ са Јутјуб канала Србионик.