Из земље

Преподобна Мати Ангелина Српска: живот, страдање и светитељство

Stanje stvari

Преподобна Мати Ангелина Српска, једна од најпоштованијих личности српске духовне историје, потиче из благочестиве породице кнеза Аријанита из елбасанског краја. Њена судбина била је тесно повезана са страдањем и обновом српског народа у тешким временима после пада средњовековне Србије.

Ангелина је одрасла у дому кнеза Аријанита, окружена побожношћу и хришћанским вредностима. Њена мајка, иако непознатог имена, оставила је дубок траг у васпитању своје кћери. Судбина је спојила Ангелину са српским деспотом Стефаном, који је као изгнаник нашао уточиште у Албанији. Њихова љубав и брак, склопљен 1461. године у Скадру, били су обележени заједничким страдањем и вером.

Из брака са Стефаном родили су се синови Георгије (Ђорђе) и Јован, као и кћи Мара. Породицу су убрзо задесиле нове невоље када су Турци напали њихову земљу, што их је приморало да се склоне у Италију. Тамо је Стефан преминуо 1476. године, а Ангелина је са децом наставила борбу за опстанак. Уз подршку угарског краља Матије, добила је град Купиново, где је положила мошти свог супруга.

Старији син Ђорђе се замонашио као Максим, а млађи Јован је убрзо преминуо. Ангелина и Максим су потом прешли у Влашку, где је Максим постао митрополит и заједно са мајком чинио многа добра дела. Неколико година касније вратили су се у Срем, где је Максим обновио Сремску архиепископију и подигао манастир Крушедол, који је постао духовни центар тог краја.

Ангелина је у Срему примила монашки чин и остатак живота посветила молитви, милосрђу и обнови храмова. Њена посвећеност донела јој је поштовање народа, који ју је назвао Мајка Ангелина. Преминула је 30. јула 1520. године, а њене мошти се и данас поштују као светиња. Посебно је значајно што је након турског паљења манастира Крушедола 1716. године сачувана њена лева рука, која се и данас чува као реликвија.