Поетски утисци са Летње школе у Охриду

Милутин Станчић својим поетским записом „Сенке над Охридом“ доноси аутентичне утиске са Летње школе српског језика и културе у Охриду, где је учествовао заједно са Јасмином С. Ћирић. Његов текст, објављен на Фејсбук страници, представља спој личног доживљаја и дубљег промишљања о месту, времену и духовности. Станчићеви стихови осликавају атмосферу града, где се прошлост и садашњост преплићу у сваком погледу, мирису и звуку.

У запису се препознају мотиви старих крајолика, мириса суве траве у Рамне, као и нечујних звона која одзвањају у тишини. Станчић користи слике „извора медних – запуш(т)ених“ и „апсида бројних“, чиме дочарава слојевитост културног наслеђа Охрида. Његови стихови говоре о данима који се „саткаше и скупише“ у тренуцима размишљања, у погледима и стиховима Псалтира, што указује на дубоку повезаност са духовном традицијом.

Посебно место у поетском запису заузимају Трпејца и Горњи град. Станчић описује како се на овим просторима „спајају светови“ и како се осећа дах живота, али и недостатак чистог ваздуха. Овај контраст између лепоте и недостатка, између ведрине у Богу и „муња у нама“, додатно наглашава унутрашњу борбу и трагање за смислом. У његовим редовима се осећа и носталгија за изгубљеним вредностима, што је посебно изражено у стиховима о „глади за Небом“ и трагању за сакривеном истином.

Станчић у својој поезији помиње и прогнане бауке, обновљене изворе, као и симетрије духа које се осећају у сваком кутку Охрида. Он пише о „поју славе, старе“, о местима која је обишао, и о мирису земље који је препознатљив и дубоко утиснут у сећање. Употребом мотива као што су „слово, реч, испеци“ и „вапај и глади за Небом“, Станчић указује на трајну потребу за духовним уздизањем и трагањем за Логосом и истином која је често сакривена.

Овај поетски осврт, настао у оквиру Летње школе, представља лични допринос културном дијалогу и очувању српског идентитета у Охриду. Станчићеви стихови не само да бележе утиске са догађаја, већ и подсећају на значај духовног трагања и повезаности са традицијом. Његова поезија остаје као сведочанство о месту где се традиција и савременост преплићу, а лична осећања постају део шире културне слике.