Инфлација у септембру 2026. године је у највећим економијама еврозоне скочила брже од очекивања, што повећава притисак на Европску централну банку да поново подигне каматне стопе. Прелиминарни подаци показују да је годишња инфлација у Немачкој порасла на 3,3 одсто, у Француској на 3,4, а у Италији на 4,1 одсто, све значајно изнад циља ЕЦБ од два одсто.

Главни кривац су цене енергената након поремећаја на тржишту због сукоба на Блиском истоку. ЕЦБ је већ подигла стопе 10. септембра, а тржишта очекују даље затезање, са следећом одлуком већ 29. октобра 2026. године.

За Србију, као малу и отворену економију, ово није далека вест. Земља увози енергенте и робу из еврозоне, а многи кредити су везани за евро и еурибор. Када ЕЦБ поскупи новац, расте цена финансирања за банке у Србији, што може довести до скупљих рата за стамбене кредите и слабије потражње за извозом у кључним партнерима као што су Немачка и Италија.

Народна банка Србије већ упозорава на исти смер и очекује да ће се инфлација код нас кретати око четири одсто током 2027. године. Иако службене прогнозе раста нису драматичне, иза бројки стоје ризици од скупљих валута из Европе, скупљих енергената и индустрије која не држи корак.