Представнички дом америчког Конгреса усвојио је 16. септембра 2026. године свеобухватан закон о санкцијама Русији и Ирану, који сада чека потпис председника Доналда Трампа. Закон, званично назван „Закон Линдсија О. Грејема о санкцијама Русији и Ирану из 2026. године“, даје председнику САД овлашћење да уведе високе царине на робу из пет највећих купаца руских енергената или из земаља које помажу заобилажење санкција.

Србија није међу пет највећих купаца, али може осетити последице посредно. Најосетљивија тачка је Нафтна индустрија Србије, која је већ под америчким санкцијама због руског власништва. Последње привремено изузеће за рад рафинерије у Панчеву важи до 30. септембра 2026. године, док се чека продаја руског удела. Нови закон додатно притиска руски енергетски сектор, што може отежати продужење изузетака.

Други ризик је снабдевање гасом, јер Србија и даље увози већину природног гаса из Русије. Нове мере могу отежати плаћања, логистику и закључивање нових уговора. Паралелно, у Конгресу је уведен и предлог СРБИЈА Акт, који критикује односе Београда са Москвом, што појачава притисак на Србију да се дистанцира.

Стручњаци упозоравају да ефекти неће бити тренутни, већ зависе од Трампових одлука и тога да ли ће Србија брзо да реши питање НИС-а и настави диверзификацију снабдевања. Нови закон показује да се простор за маневрисање Београда без увођења санкција Русији све више сужава, што представља додатни притисак на српску владу.