Добродошли на Србионик, српски светионик. Одавде се ходи осветљеним путем који су утабавали наши преци хиљадама година.

Србионик је српски светионик јер осветљава пут који су утабали наши преци током хиљада година свог постојања. Душмани Срба су тај пут посули најдубљим блатом, претварајући га у каљугу, а њихови идеолошко-интересни наследници и остале институционализоване дахије у нас одржавају ову каљугу. Они су у очима садашњих колонизатора политички коректни, баш као што су били у очима некадашњих.

У том смислу, Србионик је политички некоректан канал, што је постао његов заштитни знак. Он пре свега заступа став да српски представници у свим структурама по свим вертикалама треба да раде у корист српског народа. Србионик сматра да Срби не требају да буду једини дошљаци на овом простору. Окружени много млађим, па чак и новоствореним нацијама које своје староседелаштво истичу на нивоу институција, Срби тако постају лака мета за купусање и отимање свега, како земље тако и идентитета.

Србионик кроз порекло речи и топонима широм Европе показује да Срби не само да нису дошљаци на ове просторе, већ да су њихови преци оставили своје трагове широм нашег континента и да је тако од вајкада.

С обзиром на то да званична научна прича Грке представља као колевку европске цивилизације, у ове анализе укључујем понајвише грчке речи и грчке топониме српског порекла, како бих показао да је српска колевка неупоредиво старија од оне грчке. То никако не радим из разлога било какве врсте нетрпељивости према Грцима, већ их посматрам као добру референтну тачку у том смислу.

Сва ова сазнања Србионик нуди потпуно бесплатно, сваком ко није у прилици да дође до мојих књига. Канал садржи својеврсну видео збирку од преко сто емисија, коју сам од срца посветио народу из кога сам. Нове емисије на Србионику излазе једном недељно.

СРБИОНИК

СРПСКИ СВЕТИОНИК

Зашто једино Србима не дају староседелачко наслеђе док готово све околне нације то отворено баштине?

Кад неко баци око на твоју кућу, прво што треба да уради да би ти је отео је да оспори твоје власништво над њом. То је најлакше када се доведе у питање твој идентитет, те тако прекине веза са твојим прецима, претходним власницима.

Над Србима је урађено и једно и друго. Одузимање прошлости од пре седмог века и прича о досељавању на сопствену земљу су осмишљени од стране наших колонизатора у скоријој историји, а наслеђени од стране нових, онда када су они стари одсвирали своје. То би било као кад би појединцу од педесет година старости одузели сећање на првих четрдесет пет година живота. Са овим сећањем би му без проблема могли одузети како претке, тако и потомство, јер оно чега се не сећаш тешко можеш да имаш, нарочито ако је то потребно неком другом.

Ову причу одржавају домаћи капои поменутих тлачитеља који се у нас смењују са сменом сваког режима.

Док новостворене нације из окружења присвајају српски језик, историју и свеукупно културно наслеђе у Срба, они ћуте као заливени. Међутим, чим неко пусти глас о томе да су и Срби староседеоци ових простора, те да у том смислу нису ништа мање људи него ови из окружења, скачу као опарени, те машу великим јањичарским бичевима, док пене бесним пенама.

Они су попут некаквих метастаза анти-српства, и то предано и фанатично раде за пар кредита и неколико полутки усољене говедине, те евентуално летовање на Медитерану. За узврат, попут клоаке водоземца, излучују све најгадније по сопственом народу, а ако неко крене да говори у његову корист, онда се раскрекећу до Стамбола.

Међутим, не треба им оспоравати заслуге, јер су заправо врло корисни. Корисни су свим оним странама које желе да нам одузму како земљу тако и идентитет да би га даровали другим употребнијим нацијама које се шире на рачун нашег животног простора. Ту не треба заборавити ни све оне мирнодопске штеточине лоботомираног националног режња које су иштанцовали на анти-српској образовној траци. Такви чине штету по основи прописно стечене убогости.

На тај начин чак и Немањићи могу да постану Нимани, као што је Скендербег, од оца Ивана и мајке Војиславе, постао Албанац. Тако, чак и Косово и Метохија могу да буду интегрисани у албански национални корпус, као што је албанизован Скадар, стара српска престоница, неких сто година пре тога.

Може се рећи да без ових модерних јањичара не би било ни једног великог погрома над нашим народом, али не треба заборавити ни нашу равнодушност по том питању.

ПОСЛЕДИЦЕ ОДУЗИМАЊА СТАРОСЕДЕЛАЧКОГ НАСЛЕЂА У СРБА

Одузимање права на прошлост изазива несагледиве последице и разорну ланчану реакцију.

Прва велика штета је чупање нашег корена постојања, после чега од највеличанственијег и најстаријег дрвета постајемо само трулежни балван који и најмања поплава може да подигне и разбије о стене. Губљењем корена се губи веза са нашим извором, у сваком погледу, па чак и језичком, те губимо разумевање чак и за сопствене речи. Српски језик као древни и једини европски језик чија суштина у исто време даје и значење и порекло речи, губи везу између ова два, па је богат човек онај који има пара, а не Бога у себи, док благо представља нагомилано злато и драго камење, а не благост као особину нашег Створитеља. Просвету данас карактерише преношење општих и стручних знања на младе генерације, њихову припрему за хватање у коштац са материјалним изазовима живота, а она у себи садржи придев ,,свет,'' који опомиње на неке друге путеве, као што су путеви наших светих отаца.

На тај начин нам сопствени језик постаје потпуно стран, док његове речи користимо за споразумевање, не и за разумевање, па тако неразумевање постаје узрок наше очигледне колективне погубљености и потпуног скретања са курса.

На све ово остаје једна велика рупа у колективној самосвести у коју се уграђује идентитет наших душмана – идолатријом оних нација које су нас сатирале. Њихово име се користи у контексту марљивости, поштења, па чак и човечности, док се наше име у нас самих користи да би се описали ,,српски злочини,'' ,,српска инвазија'' ,,српски лоповлук,'' ,,српска посла'' ... Овом заменом особина жртве и злочинца, тежећи да се свакојако приближимо овим нацијама, ми добијамо и њихову најважнију карактеристику у том погледу а то је нетрпељивост према нама самима. Ако сте се запитали одакле толика поплава аутошовинизма у нас, ето могућег одговора.

Ако наш брод увелико тоне, кроз ову рупу улази највећи млаз воде.